Promena je jedina konstanta u našem životu. Bez obzira na to da li je želimo i planiramo ili ne, ona se dešava. Ono na šta možemo da utičemo jesu naše emocije tokom procesa promene i rezultat sa kojim ćemo izaći.

Čak i kada u proces uđemo svesno, on može biti turbulentan i proizvesti rezultate koje nismo očekivali. Šta onda možemo da uradimo da lakše prihvatimo promene u životu?

Kada znamo da postoji proces koji zahteva vreme, nove veštine i znanja, tada zapravo imamo moć da upravljamo sobom i samim procesom bolje i svesnije. Umesto razočaranja možemo da izaberemo podršku, dobru komunikaciju i odluke kojima proces možemo skratiti i učiniti prijatnijim.

Proces i faze promene možemo bolje sagledati pomoću grafičkog prikaza krive promene.

Kada želimo promenu mi imamo taj početnički entuzijazam i želju da što pre krenemo. Onda kada proces promene zaista počne i kada vidimo čega sve tu ima, šta sve treba da uradimo, često se javi otpor, manjak motivacije pa čak i prebacivanje odgovornosti.

Hajde da sagledamo malo bolje prikazane faze u procesu promene:

1. Faza šoka ili iznenađenja: Ovo je početna faza ciklusa koja ga ujedno i pokreće. Obično traje kratko, to je faza u kojoj se suočavamo sa situacijom koja nas je zadesila ili koju smo sami pokrenuli u želji za promenom. Može je pratiti i velika doza entuzijazma kada pokrećemo promenu koju želimo, kao i zbunjenost novim dešavanjima. U ovoj fazi je bitno da imamo na umu širu sliku, da aktiviramo svoj kreativni um i vidimo više mogućih rešenja situacije i samog procesa.
2. Faza otpora: Strah je naša prirodna reakcija na nepoznato. Otpor je sastavni deo puta promene jer je potrebno da uradimo nešto što nikada ranije nismo. Ljutnja koja se pojavi može biti usmerena na nas same ili na ljude oko nas kao i na okruženje, državu, okolnosti. Kad se nalazimo u procesu promene koji smo sami pokrenuli ovo je faza kada shvatimo koliki je zapravo put pred nama i šta sve treba da uradimo.
3. Faza frustracije: Kada shvatimo da je promena neizbežna možemo još više upasti u ljutnju i gnev ili razmotriti koje korake možemo da preduzmemo. U ovoj fazi, ako svesno izaberemo da usvojimo nove informacije i znanja, možemo značajno skratiti proces. To je ova isprekidana linija na crtežu do koje možemo doći samostalno svesnom akcijom ili uz pomoć i podršku drugih kroz razgovor i aktivan rad na suočavanju sa novom situacijom.
4. Faza razočaranja: Ovo je faza kada izgubimo veru, kada nam se čini da put koji smo odabrali nije moguć za nas, da je ulog preveliki i da nismo dorasli izazovu. Sumnjamo u sebe i svoje mogućnosti i u ovoj fazi pomoć sa strane puno znači. Ovo je faza koja može manifestovati depresiju, manjak volje i umor.
5. Faza prihvatanja: Faza u kojoj smo potpuno svesni nastale situacije i spremni da je u potpunosti prihvatimo.
6. Faza eksperimenta: Spremni smo da usvojimo nova znanja i informacije. Sagledavamo put koji smo prošli i možemo da vidimo izlaz.
7. Faza odluke: Promena nas uči i oblikuje, čini jačim i svesnijim. Bez obzira na to da li smo prošli ceo proces ili smo svesnim izborom skratili put – ovo je trenutak u kome možemo zadovoljno da pogledamo iza sebe i vidimo napredak.
8. Faza integracije: Promena je u potpunosti usvojena, nova znanja i iskustva su tu. Nalazimo se na novom početku, bogatiji za sve što smo prošli. Bravo!

Svaka emocija koju osećate je tačan indikator toga gde se nalazite na ovoj krivi promena u ovom trenutku.

Kriva promene je neizbežna. Niko nikada nije uspeo da prođe kroz neku promenu, a da nije prošao kroz krivu promene. Razliku pravi samo to koliko ćete brzo proći kroz njen negativan deo i da li ćete uopšte proći.

Ima ljudi koji tokom nekih promena ostanu čitavu večnost u negativnim emocijama i nikad ne izađu odatle.

Dobra vest je da tačno znamo kroz koje emotivne faze možemo očekivati da ćemo proći u nekoj promeni dok ne isplivamo iz nje.

Loša vest je da u bilo kojoj od faza možemo da ostanemo zaglavljeni.

A druga dobra vest je da to zavisi samo od nas.

Tačno je da nemamo uticaj na spoljašnje okolnosti, međutim, kako se osećamo i kako se odnosimo prema spoljašnjim okolnostima je samo i isključivo stvar našeg ličnog izbora.

Što pre to shvatimo, brže ćemo doći u fazu prihvatanja i odatle ćemo moći da idemo dalje.

Ovo nije lako i zahteva jaku samosvest i puno ličnog rada, ali su koristi višestruke.

Sada kada ovo znate, razmislite: Gde se vi trenutno nalazite na ovoj krivi?

Preporuka za čitanje: „Ko je maznuo moj sir?“, Spenser Džonson

Nadamo se da ćete kada budete čitali „Ko je maznuo moj sir?“ pronaći nešto novo i korisno i da će vam priča pomoći da izađete na kraj sa promenama i postignete uspeh, kakogod ga vi zamišljali. I ne zaboravite – idite za sirom!

„Život je tok“, rekao je filozof Heraklit.

Grčki filozof je 500. godine pre nove ere istakao da se sve neprestano menja i postaje nešto drugo u odnosu na ono što je bilo pre.

Poput reke, život teče i dalje, i dok možemo zakoračiti sa rečne obale u reku, vode koje nam teku preko nogu nikada neće biti iste vode koje su tekle trenutak pre.

Heraklit je zaključio da je, budući da je sama priroda života promena, odupreti se ovom prirodnom toku značilo bi odupreti se samoj suštini našeg postojanja.

„Nema ničeg trajnog, osim promena”, rekao je.

• Ako ti se ne dopada tu gde stojiš, pomeri se – nisi drvo.
• Ne moramo da se bojimo promene, ono što je drugačije ne bi trebalo da nas plaši.
• Krenem, padnem, ustanem, očistim prašinu, nastavim dalje, nikada ne odustanem.
• Ako nemate šta da radite – radite na sebi. Tu uvek ima posla.
• Ja ne mogu da kažem da li će stvari krenuti nabolje ukoliko se promene. Ono što mogu da kažem je da moraju da se menjaju ukoliko želimo da budu bolje!
• Tokom evolucije ne preživljavaju one vrste koje su najjače, niti one najinteligentnije, već one koje su najprilagodljivije promenama.
• Ne možemo da postanemo ono što želimo ako ostajemo ono što jesmo.
• Najbolji način da se uhvatite ukoštac sa promenama je da potpomognete njihovo stvaranje.