Šta je SCRUM metoda?
Scrum metoda je jedan od najpopularnijih agilnih okvira koji se danas sa pravom koristi za razvoj složenih proizvoda i sistema.
Naziv scrum je izvorno pojam koji potiče iz ragbija. U ragbiju, scrum je trenutak kada ekipa napreduje za jedan korak napred, odnosno napreduje na protivničku polovinu.
Možda ste nekada čuli i za ovaj način organizovanja rada unutar jedne jedinice. Namerno kažemo “jedinice”, jer se scrum zaista raširio i obuhvatio sve sfere poslovanja: od zdravstva i policije, preko ugostiteljstva, do rada u firmi. A sve je počelo u softverskoj industriji.
U najkraćem, scrum je način timskog rada, ali tako da ne postoji vođa tima, već svaki pojedinac predstavlja važnu kariku u lancu, bez koje cilj nikako ne bi mogao biti ostvaren. Nije poenta individualni uspeh, već uspeh koji se postiže ako je ceo tim dobro radio.
Vreme je takvo da se i poslovi, a i ljudi brzo menjaju, u smislu prelazaka sa jednog posla na drugi. Scrum se na taj način ne narušava, jer u tim dolazi novi pojedinac, čija je uloga da se što bolje implementira i uklopi sa timom.
Ova metoda potiče iz dalekosežnih proučavanja biološke strukture čoveka, koji u podsticajnom okruženju razvija svoje sposobnosti i prevazilazi strah od neuspeha. Sve je zasnovano na naučnoj bazi, tako što se smatra da imamo tri mozga. Ili bar tri načina reagovanja. Onaj najprimitivniji je kada nas savlada strah i kada hormoni ne dozvoljavaju prolaz neurona do frontalnog režnja koji nam daje racionalno i kreativno da razmišljamo.
U poslu je to od ključnog značaja!
To je samo mali delić scruma. U suštini, ovo je posebna oblast produktivnosti koja obuhvata mnogo toga. Najkraće se može sumirati kao:
- određivanje merljivih ciljeva i rokova u kojima treba da se dostignu
- analiza trenutnog stanja i čime se raspolaže
- sastavljanje timova
- smanjenje i ukidanje suvišnih poslova i radnji koje ne donose rezultate
- uklanjanje prepreka ka cilju
- stalna analiza trenutnog dostignuća i trčanje ka cilju
Sprint kao deo scruma
Sprint je jedan ključni zadatak prema kome ceo tim „sprinta” – trči, zanemarujući sve drugo. Caka je u tome da se pojedincu zada samo jedan zadatak, onaj u kome je dobar i koji voli da radi i da mu se obezbedi da ga apsolutno niko ne prekida i ne ometa drugim stvarima. Takođe, treba da se odredi i vreme u kom sprint treba obaviti.
Zašto?
Ponekad se težnjom da svako učestvuje u svemu, narušava koncepcija rada i probijaju se rokovi, povećavaju troškovi rada. Drugim rečima – produktivnost je loša.
Sprint to rešava. Kada prođe predviđeni period sprinta, mere se rezultati i u skladu sa tim se nastavlja dalje na isti način ili se u sledećem sprintu menja startegija.
Ono što je važno, to je da sprint ne mora biti dugoročni način poslovanja. On se može primeniti samo na određene projekte i određene ciljeve, onda kada je neophodno.
To nas dovodi i do sledećeg…
Šta je agilna produktivnost?
Agilni metod osnažuje tim i omogućava vam da se prilagođavate stalnim promenama koje tržište i okolnosti od vas zahtevaju.
Zapravo, agilnost je konstantno prilagođavanje… Tim radi na cilju i onda zastane, da vidi dokle je stigao.
Metoda sprint aktuelna je do nekog trenutka, a onda se tim zaustavlja, da se vidi napredak. Ako napretka nema, onda se menja strategija, prilagođava se novonastalim okolnostima. Tako određeno vreme, pa opet isti postupak. Staje se, proveravaju se rezultati i onda se ide dalje.
Nije poenta samo raditi mnogo, nego raditi pametno.
Mnogi je smatraju filozofijom poslovanja, jer podrazimeva stalno poboljšanje tima i stalno poboljšanje sopstvenih procesa. Bitan je fokus. Ide se ka cilju projekta, ali se redovno razmišlja o smerovima delovanja, kao i o novim potrebama.
Ide se ka cilju, ali se po potrebi prilagođava put ka njemu.
Agilnost kao takva definiše se i kao održavanje tempa rada. Ona je u stvari skup svih metodologija koje smo prethodno naveli, koje je jedna organizacija ili jedan tim odabrao kao odgovarajuće za svoje ciljeve.
Produktivnost je jedna od ključnih stvari dobrog poslovanja. Ako uzalud trošimo vreme na poslu i resurse, a rezultati ne dolaze po planu – to nije pokazatelj uspeha poslovanja i stvari treba popraviti.