Empatija ili hod u tuđim cipelama
“Čovek samo srcem dobro vidi. Suština se očima ne da sagledati.”
Antoan de Sent Egziperi
Živimo u vremenu u kom se podstiče individualistička kultura i fokusiranost na sebe, dok naš obrazovni sistem, rangirajući učenike, podstiče kompetitivnost nasuprot saradnje. Uzimajući u obzir i vladavinu kapitalizma, prosečnom čoveku ostaje malo vremena za brigu o drugima i prosocijalna ponašanja.
Osvrt na osećanja drugih ljudi, razumevanje, istinska briga i prosocijalna ponašanja su neke od odlika jednog važnog pojma, pojma empatije. Reč “empatija” sve više možemo čuti u modernom dobu, baš zato što je često mnogo nedostaje. Ovim pojmom se sada najviše bave psiholozi i daju joj veliku vrednost definišući je kao jednu od kategorija emocionalne inteligencije. Naziv je dobila od grčke reči „empatheia“ što znači „naklonost ili strast“. Zvanično je prvi put upotrebljena 1909. godine od strane psihologa Edvarda Tičnera.
Psiholog Martin Hofman definisao je empatiju kao ,,emotivnu reakciju koja je u većoj meri odgovarajuća za situaciju u kojoj se nalazi druga osoba, nego za sopstvenu“. Jednostavno govoreći, empatija je sposobnost da emocionalno razumemo šta drugi ljudi misle i osećaju, da sagledamo stvari sa njihove tačke gledišta. Da budemo u njihovim cipelama. I to ne samo da treba da prošetamo u tuđim cipelama, nego i da razumemo kako ih te cipele žuljaju.
Vrste empatije. Da li vam se nekada desilo da pogledate prijatelja i samo po izrazu lica znate da se nešto loše desilo? Vrlo verovatno ste u tom trenutku “aktivirali” svoju emocionalnu empatiju. Da li ste na poslu imali situaciju sa uznemirenim kupcem, korisnikom ili klijentom, ali ste razumeli postojeći problem i zašto se neko tako oseća i ponaša, pa ste “spustili loptu” i došli do željenog ishoda komunikacije. Ova situacija je zahtevala kognitivnu, tj. saznajnu, komponentu empatije. Da li vam se nekada desilo da ste osetili bol neke bliske osobe tako da je vaša prva reakcija bila da je odmah zagrlite? U tom trenutku je dominirala vaša fizička empatija.
Šta nije empatija?
Često se empatija izjednačava sa pojmom “saosećanje” koji je mnogo površniji pojam. Saosećanje često zvuči kao sažaljenje, jer ne uključuje duboko razumevanje druge osobe. Rečenice kao što su “strašno”, “nemoj da se nerviraš” i “baš mi je žao” nisu nikome od pomoći (što vrlo dobro znate ako ste ih osetili na sopstvenoj koži), dok bi empatične rečenice “kako mogu da ti pomognem?” i “šta mogu da učinim za tebe?” mogle biti ono što je nekome zaista potrebno u određenom trenutku. Empatija nije ni zlatno pravilo “Čini drugima onako kako bi voleo da oni čine tebi”. Kao što je Džordž Bernard Šo jednom prilikom rekao: “Ne čini drugima ono što bi voleo da oni čine tebi, može biti da imate potpuno različit ukus”. Empatija je upravo spoznaja tih ukusa koje Šo spominje.
Koje su navike empatičnih ljudi? Empatični ljudi se trude da upoznaju ljude izvan svog sveta, pokazujući prirodnu radoznalost kakvu smo svi imali kada smo bili deca, a koju nam društvo uspešno suzbija. To su ljudi koji će ostaviti novac uličnom sviraču, zastati da čuju muziku, a ne samo baciti novac u prolazu. To su ljudi koji su volontirali u kriznim vremenima u našoj zemlji iako oni nisu imali direktne posledice tadašnjih dešavanja. Empatični ljudi se ne vode predrasudama i ne dozvoljavaju sebi da sude. Ne etiketiraju na osnovu stila oblačenja, ne donose zaključke na osnovu prvog utiska i vode se jednom važnom rečenicom koja pomaže u razumevanju drugih ljudi “zašto je neko nešto uradio, a ne šta je uradio”.
Kada empatija nije korisna? Empatija je temelj uspešnosti u zanimanjima koja podrazumevaju svakodnevno suočavanje sa bolom drugih ljudi, kao što su doktori, novinari, humanitarni radnici. Međutim, upravo zbog svakodnevne izloženosti više nesrećnim nego srećnim situacijama, može doći do toga da se emocionalna preplavljenost pretvori u potpunu suprotnost – ravnodušnost ili odsustvo empatije.
Iako je sposobnost da se stavimo na mesto druge osobe pozitivna, poželjna i dobra osobina, sa druge strane, ako idemo u krajnost, posledica može biti iscrpljenost koja vodi u stanje anksioznosti, osećaja praznine ili čak depresivnosti. Ključ je u ravnoteži, da budemo tu za druge, ali da isto tako zaštitimo sebe.
Preporuke knjiga:
“Emocionalna inteligencija”, autor Daniel Goleman
“Ubiti pticu rugalicu”, autorka Harper Li